Objasniti ulogu fizike u razumijevanju ljudskog tijela i procesa u njemu. Definirati Newtonove zakone gibanja. Objasniti fizikalne principe mehaničkih sustava u mirovanju. Primijeniti zakone gibanja na dinamiku krutih tijela. Objasniti i razlikovati elastične i plastične deformacije materijala. Povezati učinke elastičnih sila i sila trenja u viskoelastičnim pojavama. Objasniti fizikalna svojstva fluida u mirovanju. Opisati fizikalne zakonitosti pojava vezanih za površinsku napetost.

Definirati fizikalne zakonitosti fluida u gibanju. Opisati i razlikovati laminarni i turbulentni tok fluida. Objasniti ulogu viskoznosti u fluidima. Objasniti fizikalne uvjete u kojima dolazi do difuzije čestica. Definirati Fickov zakon difuzije. Opisati pojavu osmoze. Protumačiti fizikalne mehanizme transporta topline. 

Objasniti fizikalnu prirodu električnih i magnetskih sila i polja. Objasniti principe elektromagnetske indukcije. Opisati učinke električnih i magnetskih polja na materijale. Razlikovati vrste električne struje i njihove učinke u različitim materijalima. Primijeniti općenite zakonitosti elektromagnetskih pojava na opis pojava na molekularnoj i staničnoj razini.

Definirati fizikalne osnove kinetičke teorije plinova. Nabrojati najvažnije plinske zakone. Primijeniti fizikalne zakone na razumijevanje izmjene plinova u ljudskom organizmu. Opisati mehaničke procese pri procesu disanja.

Definirati elektronsku strukturu atoma. Objasniti različite tipove kemijskih veza. Objasniti djelomični ionski karakter kovalentne veze. Usporediti različite međumolekulske sile. Objasniti utjecaj polarne veze na svojstva spoja. Opisati značaj bioelemenata. Toksični elementi.

Poznavati osnovne zakone termodinamike i termodinamičke veličine. Objasniti ovisnost termodinamičkih veličina o tlaku i temperaturi. Definirati osnovne termodinamičke uvjete za odvijanje kemijske reakcije. Objasniti načela kemijske ravnoteže. Predvidjeti utjecaj vanjskih čimbenika na pomak ravnoteže. Objasniti snabdijevanje bioloških procesa energijom.

Poznavati osnovna svojstva otopina. Izračunati konstante ionizacije kiselina i baza. Primijeniti znanja osmolarnosti u složenim otopinama elektrolita. Definirati mehanizam djelovanja pufera. Definirati biološki značajne pufere.

Klasificirati organske spojeve i prepoznati osnovne funkcionalne skupine. Primijeniti IUPAC-ova pravila za imenovanje organskih spojeva. Klasificirati organske spojeve i prepoznati osnovne funkcionalne skupine. Objasniti kiralnost i enantiometriju organskih spojeva. Opisati mehanizme osnovnih tipova reakcija, definirati međuprodukte i utjecaj različitih faktora na kinetiku reakcija.

Opisati građu i reaktivnost spojeva s karbonilnom skupinom. Definirati osnovna svojstva aldehida i ketona. Objasniti reakcije sinteze aldehida i ketona. Objasniti reakcije nukleofilne adicije i nastajanje poluacetala i acetala. Opisati osnovna svojstva karboksilnih kiselina i derivata. Navesti najvažnije reakcije karbonilnih spojeva. Opisati mehanizme reakcija karbonilnih spojeva.

Definirati klasifikaciju ugljikohidrata. Objasniti i skicirati konfiguraciju D- i L- izomera monosaharida. Pojasniti značenje i mehanizme reakcija oksidacije i redukcije monosaharida. Poznavanje didaharida i polisaharida. 

Klasificirati lipide. Prepoznati i objasniti strukture zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. Opisati postupak određivanje nomenklature masnih kiselina. Objasniti i skicirati strukturne karakteristike fosfolipida. Skicirati osnovnu strukturu steroida i navesti neke biološki važne strukture.

Opisati razine proteinske strukture i objasniti kako primarna struktura određuje ukupnu konformaciju i funkciju proteina. Objasniti ulogu domena u strukturi proteina. Objasniti biomedicinsko značenje i svojstva proteina. Razlikovati posttranslacijske modifikacije proteina i navesti primjere za proteolitičko sazrijevanje i glikozilaciju proteina. Analizirati proteinsku strukturu kolagena i povezati sa svojstvima ovog proteina.

Objasniti što su enzimi, koju ulogu imaju tijekom odvijanja kemijske reakcije i navesti osnovnu podjelu enzima prema vrsti reakcije u kojoj sudjeluju. Objasniti razlike između prostetičkih skupina, kofaktora i koenzima u katalizi. Objasniti značaj aktivnog mjesta enzima i vrste interakcija koje se odvijaju na njemu. Razumjeti što utječe na brzinu enzimske reakcije, osnovne „alate“ za istraživanje enzimske kinetike te mehanizam djelovanja inhibitora enzima. Razumjeti razlike između mehanizama regulacije aktivnosti enzima, regulacije metaboličkih putova i regulacije sinteze enzima.

Razlikovati bioenergetiku i termodinamiku. Primijeniti opće zakone termodinamike na biološkim sustavima. Definirati kako se oslobađa energija iz biomolekula. Usporediti endergone i egzergone procese, zaključiti kako su biološki povezani. Analizirati ulogu „energijom bogatih“ fosfata u očuvanju i prijenosu energije. Raščlaniti mehanizam vezanih reakcija na primjeru ATP-a. Izložiti povezanost procesa oksidacije i redukcije u biološkim sustavima. 

Opisati podrijetlo i evoluciju stanica. Objasniti razliku između eukariota i prokariota, te evolucijsku prednost koju donosi pojava jezgre. Identificirati i opisati strukturu tipične prokariotske i eukariotske stanice. Opisati zajedničke osobine svih stanicau prirodi. Nabrojati skupineprokariota. Objasniti podrijetlo eukariotskih stanica. Identificirati razlikeizmeđu biljne i životinjske stanice. Opisati građu organela eukariotskih stanica. Objasniti ulogu organela eukariotskih stanica.

Opisati glavne dijelove jezgre i strukturu jezgrine ovojnice. Opisati kompleks jezgrine pore i transport kroz nju. Detaljno opisati transport RNA molekula kroz jezgrinu ovojnicu. Opisati regulaciju transporta kroz jezgrinu ovojnicu. Definirati pojmove: jezgrin lokalizacijski signal, jezgrin transportni receptor, importin, Ran protein, jezgrin izlazni signal, eksportin i objasniti njihove uloge. Definirati i objasniti transportproteina iz jezgrei u jezgru. Objasniti ulogufunkcionalnih domena unutarjezgre. Definirati i objasniti jezgricui nukleolarnu organizacijsku regiju. 

Opisati komponente nukleinskih kiselina, trodimenzionalnu strukturu DNA uzvojnice i komplementarno sparivanje baza nukleinskih kiselina. Definirati osnovne genetičke pojmove: gen, alel, kromosom, genotip, fenotip, mutacija, nukleozid, nukleotid. Nabrojati i objasniti osnovne eksperimente kojima je dokazano da je DNA nositelj genetičke informacije. Opisati strukturu i odnos kromosoma i kromatina. Definirati pojmove: kromatin, eukromatin, heterokromatin, histon, nukleosom, čestica nukleosomske srži, kromatosom. Opisati principekondenziranja kromatina. Opisati vrstekromosoma. Definirati strukturui funkciju centromera i kinetohora. Definirati epigenetski princip nasljeđivanja centromera. Opisati strukturu RNA molekule. Nabrojati vrste i funkcije RNA molekula.

Objasniti semikonzervativnu replikaciju DNA (Matthew-Messelson i Frank-Stahlov pokus). Nabrojati sve DNA polimerazeu prokariota i u eukariotai opisati njihovuulogu u procesureplikacije i u procesuočuvanja vjernosti replikacije. Nabrojati sve enzime i pomoćne proteinekoji sudjeluju u procesu replikacije DNA molekule i detaljno opisatiproces replikacije DNA molekule. Definirati osnove pojmove vezane uz replikaciju: Okazakijev fragment, vodećilanac, zaostajući lanac,replikacijske rašlje, ishodištereplikacije. Navesti oštećenjainducirana fizikalnim i kemijskim čimbenicima. Definirati i opisati proces spontane mutacijeDNA. Opisati mehanizme popravka DNA (izravniobrat kemijske reakcijeodgovorene za oštećenje DNA i uklanjanje oštećenih baza). Opisati mehanizme popravkaDNA (izrezivanje baza, nukleotida, popravak udružen s transkripcijom, popravak pogrešno sparenih baza, translezijska sinteza DNA). Opisati mehanizam popravka dvolančanih lomova DNA. Imenovati nasljednebolesti povezane s greškom u popravku DNA i objasniti mutacije koje se s njimapovezuju. Opisati mjesnospecifičnu rekombinaciju, transpoziciju posredovanu DNA intermedijerima, transpoziciju posredovanu RNA intermedijerima, amplifikaciju gena. Definirati i opisati strukturu i funkciju telomerai enzima telomeraze. Opisati proces održavanja krajevakromosoma uz pomoć enzima telomeraza. Nabrojati tipoveponavljajućih sljedova DNA. Objasniti strukturu i značaj ponavljajućih sljedova DNA.

Objasniti procestranskripcije i definirati enzim RNA polimerazu. Opisati strukturu RNA polimeraze u prokariota. Definirati promotori opisati njegovu ulogu i strukturu. Opisati terminaciju transkripcije u prokariota. Opisati pokus koji je dokazao tripletnikod i pokus koji je omogućio dešifriranje genetičkog koda. Opisati RNA viruse i reverznu transkripciju. Nabrojati i opisati djelovanje eukariotskih RNA-polimeraza i općih transkripcijskih faktora u procesutranskripcije RNA molekula. Nabrojati i opisati funkciju cis-djelujućih regulacijskih sljedova. Opisati strukturui funkciju transkripcijskih aktivatora i represora. Opisati proceselongacije transkripcije. Opisati povezanost kromatinske strukture s procesom transkripcije. Opisati ulogu nekodirajućih RNA molekula i metiliranja DNA molekule u procesu regulacije transkripcije. Opisati mehanizam nastanka politenih kromosoma u rodu Drosophila. 

Opisati sintezuproteina i stvaranje peptidne veze. Opisati procestranslacije mRNA. Opisati strukturu i funkciju transportne RNA molekule. Objasniti sparivanje baza kodon – antikodon. Opisati strukturu i funkciju prokariotskih i eukariotskih ribosoma. Opisati procesinicijacije, elongacije i terminacije translacije i njenu regulaciju. Definirati osnovnepojmove vezane uz translaciju: aminoacil-tRNA-sintetaza, genski kod, kolebanje baza, Shine-Delgarnov slijed, monocistronska glasničkaRNA, policistronska glasnička RNA, inicijacijski faktori, elongacijski faktori, faktori otpuštanja, interferencija RNA, polisom.

Definirati i opisati transkripciju i doradu rRNA. Definirati ulogu snoRNA. Objasniti doradu mRNA u eukariota, doradu rRNA i tRNA. Definirati i objasniti mehanizam prekrajanja, alternativnog prekrajanja, uređivanja i razgradnje DNA. Nabrojati sve načine ragulacije translacije s posebnim osvrtom na regulaciju uz pomoć mikroRNA. Opisati lac operon i negativnu i pozitivnu kontrolutranskripcije.

Nabrojati i opisati faze staničnog ciklusa. Nabrojati, opisatii objasniti faze mitoze. Objasniti ključne događaje tijekom pojedine faze staničnog ciklusa. Objasniti regulaciju staničnog ciklusa. Nabrojati kontrolne točke staničnog ciklusa i opisati njihove osnovne značajke.

Navesti ključne razlike između gameta i somatskih stanica. Opisati razlike između nespolnog i spolnog razmnožavanja. Definirati homologne kromosome. Objasniti razliku između kariotipa i kariograma. Objasniti razliku između haploidnih i diploidnih stanica u životnom ciklusu jedinke. Definirati i objasniti osnovne pojmove vezane uz mejozu: leptoten, zigoten, pahiten, diploten, dijakineza, sinaptonemni kompleks, rekombinacija, kijazma.

Definirati pojamstanične diferencijacije. Definirati pojam morfogeneze. Objasniti ulogu gena u razvitku građe tijela. Objasniti ulogu homeotičkih gena u embriogenezi. Opisati važnost evolucijske razvojne biologije u medicini.

Definirati monohibridno naljeđivanje i pojmove genotip, fenotip, alel, lokus, dominantno i recesivno svojstvo. Objasniti Mendelove zakone nasljeđivanja. Objasniti nekompletnu dominaciju i kodominantnost. Definirati test križanje. Definirati multiple alele. Definirati i opisati dihibridno nasljeđivanje. Objasniti slobodnu kombinaciju.

Opisati nastanak raka. Definirati vrste raka i uzroke nastanka raka. Objasniti svojstva stanica raka. Nabrojati tumorske viruse i tumore koje uzrokuju. Opisati djelovanje protoonkogena u ljudskim stanicama i mehanizme konverzije protoonkogena u onkogene. Opisati djelovanje tumor-supresorskih gena i mehanizme gubitka njihove funkcije u tumorskim stanicama. Objasniti ulogu p53 i ras gena.

Navesti i objasniti osnovne bioinformatičke metode koje se koriste za analizu genoma. Objasniti na koji način se genomi razlikuju u veličini, broju gena i genetičkoj gustoći. Objasniti značaj višegenskih obitelji i nekodirajuće DNA u eukariota. Opisati na koji način duplikacije, preraspodjela genetskog materijala i mutacije doprinose evoluciji genoma. Definirati na koji način usporedba nukleotidnih sljedova daje uvid u evoluciju i razvitak.